Pogled sa mog prozora

POGLED SA MOG PROZORA

Pogled sa mog prozora

Nije tako sjajan,

Stvarno bih vam rekla,

Baš je beznačajan.

Samo neka vozila,

Cigani i babe,

Život bih ugrozila,

Gledajući slabe.

Nema ništa poučno,

Pogled nema kuda,

Iskustvo je mučno,

Neću da sam luda.

Zato gledam samo,

Ono što mi godi.

Rešenje je tamo,

Pogled u slobodi.

To je moja glava,

Svaštorodna bašta,

Svaka ljubav prava,

Tamo se izmašta.

I snovi i tajne,

Grade svoju priču,

Kad su slike trajne,

One samo niču.

Priznaću vam nešto,

Zašto to da skrivam,

A mogla bih vešto,

I dalje da snivam.

Nešto se dogodilo,

Čega nije bilo,

Šta se to porodilo,

Neznano, a milo.

Ranije sam uvek znala,

Kako s novim da se borim,

Od starijih znanje krala,

Da najbolje odgovorim.

Ali sada ne znam kako,

Moram, kažu, to da prođem,

Znam samo da nije lako,

Da najboljim putem pođem.

Svako svoju sreću gradi,

To sam, mislim, već shvatila,

Borimo se dok smo mladi,

Izazov sam prihvatila.

Slobodan Mirović – Bolero

Šta se sve može videti sa vašeg prozora?

Pišite nam o tome u polju koje se nalaze ispod i koje je predviđeno samo za vaše utiske i razmišljanja o ovoj pesmi.

………….

Želeli bi učiti od Slobodana Mirovića – Bolera o veštinama pisanja pesme, strofe, stiha, rime, opkoračenja i versifikacije.
Kontaktirajte nas!