Crtica 28. Kurs kod A……

Fredrik Aleksandersen Crtica 28. Kurs kod A. (drugi deo) KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM . (Beleške iz prve gasterbajterske godine)

Sačekah ja tako mog novog poznanika da se vrati sa letovanja te se nadjosmo na kafici i čašici razgovora u Oslu po njegovom povratku. Posle uobičajnog kako je bilo i šta ima počesmo pričati o mom interesovanju za njegove usluge. Ispismo kafe, bacismo po neku ” šuplju” te krenusmo u akciju. Do prodavnice G-star u centru Osla razgovarali smo o planu kako da obavimo uspešno zadatak. Odnosno ja sam o tome pričao a on prevrtao očima ili mi se pomalo podsmevao. Ipak ga uz preklinjanje izmolih da prisustvujem dok svoju veštinu sprovodi na delu ako već ne mogu da učestvujem aktivno u radnji.

” Ajde, ali ne moj da odvlačiš pažnju prodavca, da pricaš previše i da umišljaš da uzimaš neki udeo u kradji. Dodirni prvo jaknu koji želiš i nastavi da se ponašaš kako se inače ponašaš u prodavnici kada trguješ. ” reče moj novi idol i udje pre mene u butik.

Ja što od uzbudjenja, radosti pomešane sa strahom, a što od fizioloških procesa u organizmu i naboja adrenalina jedva sam čekao ulazak u butik kao dete pred prodavnicom igračaka. Ima nešto u onoj narodnoj , zabranjeni plodovi su najsladji, oca mu njegovog šanerskog, pomislih.

Dve nasmejane mlade devojke, ljubazno me pozdraviše pri ulazku u prodavnicu i jedna od njih krenu zamnom verovatno da mi pomogne u pretrazi. Ja im se još šire osmehnuh i odmah prekorih sebe zbog toga jer sam od “ucitelja” dobio dosta detaljna uputstva o prirodnom i običnom ponašanju.

Videvši ” mozga operacije ” pored mene , prvo što uradih dodirnuh jaknu kako mi je predhodno rečeno i nastavih razgledanje po radnji pretvarajući se da me interesuju farmerke u drugom delu radnje. Time sam mislio da dam svoj skromni doprinos saučesnika u ” Operaciji G-STAR ” kako sam je već predhodne noći nazvao. Da istina je, time sam i odvukao jednu prodavacicu u stranu ali kako sam kasnije saznao od A. izazvao i sumnju da se neka podvala sprema jer za akciju u dvoje, u kojoj jedan odlazi na jednu stranu dok drugi krade, i ptice na grani znaju. Svi osim mene, izgleda. Ali mlad sam, naučiću. Imam volje, ha ha ha ….

Kada videh pomalo prekoran pogled saučesnika bi mi jasno da zagledam stvari na źenskom odeljenju jeansa a ne na muškom jer sam jednim okom virkao šta li se dešava kod njega te time nisam primetio sitnicu, da sam u ženskom delu butika. Laganim se korakom vratih na muško odeljenje te uzeh muške farmerke veličine 32/34 i krenuh ka kabini da ih probam.” Ponašaj se normalno.” setih se reči mentora.

Kada sam izašao iz kabine za probu, mog novog uzora, nije više bilo u radnji. Magija nestajanja u njegovom slučaju se izgleda ne odnosi samo na stvari, konstatovah u sebi uz smešak. Usput se nasmeših i prodavačicama još jednom i napustih radnju ne znajući u kom pravcu da krenem te se vrteh uz i niz ulicu 20- tak metara gore pa dole, neko vreme blago pogubljen. Slučajno ugledah madjioničara naslonjenog na pečurku autobuske stanice, u jednom trenutku. Odgegah se do njega mangupskim hodom pa upitah, ” Kako bi , sokole ?! ” – nestrpljivo očekujući odgovor.

Sve ok, reče on i dodade mi jaknu koju sam želeo već neko vreme a žao mi bilo da baš dam 400 evra za nju. Na njoj je stajala etiketa sa cenom od koje sam trebao da oduzmem 50 % popusta na šaniranje. Sada je već to mnogo lakše isplatiti.

Prošetasmo još neko vreme zajedno po gradu a moj novi idol se zaustavi i kod Inter Sport da za decu nešto uzme. Baš ovim rečima mi se obrati : ” Sačekaj me da uzmem nešto za ove moje kući” Ne prodje više od 5 minuta a on se vrati sa dve dečje Bergans jakne na kojima je visila cena od po 2500 kruna.

” …. Ja sam se njemu obradov’o jako i rek’o, majko, hoću i ja ovako ! ” pade mi na pamet stih iz Rambove pesme, Halid invalid Hari.

Kako to radiš, da li je to stvarno toliko lako ? ” , upitah ga.

“ Kao što sam ti rekao, kurs traje mesec i košta 100.000 kruna plus oprema koja ti je potrebna i naravno stalno usavršavanje i ulaganje u nove tehnologije” reče madjioničar.

Što nisam došao u Norvešku pre par godina pomislih, sada bih već imao 13.000 evra za kurs. Pih, prokletinja ! Dobro, ne kukumavči.

Dogovorismo se da se čujemo kada skupim pare u vezi podučavanja i rastadosmo se kao lopovi u ” Velikoj pljački voza ” svako na svoju stranu.

Kada napravih par koraka doviknu A. moje ime i prišavši mi reče : ” Odaću ti malu tajnu, ne za butike jer se taj nauk ne može tako brzo preneti, već za prodavnice hrane , trgovine i markete. U prodavnicama namernica iako ima senzor na vratima oni ne stavljaju zujalice na proizvode tako da su ti fino sečene španske pršute u pakovanjima, francuski sirevi i švajcarske čokolade na izvolte ispod jakne ili u gaće. Eto ušteo sam ti 500 evra mesečno ovom informacijom svakog meseca, koju bi inače potrošio na hranu, tako da ćeš za kurs brže prikupljati novac.

Pa nastavi, “ Plus, ukradeni delikatesi se mogu prodavati samo što bi trebao naći mušterije i izgraditi tržište. ” nasmeja se, podiže ruku u znak pozdrava i ode u legendu.

Šta mislite da li sam odoleo iskušenju da otimam od bogatih i nahranim svoju guzicu đakonijama i specijalitetima i time uštedim pare da uplatim napredni kurs ?! Ili da razvijam svoj mali biznis u krugu ljubitelja skupljih delikatesa koji baš i nisu voljni da se otvaraj za 20,30 evra po proizvodu već, šanerska cena , bajo, 70% popusta ?!

Ajde da pokušate da pogodite.

Pod A. Pa, vi, me valjda znate, ne bih ja to propustio ni za šta na Svetu.

Pod B. Pa, vi, me valjda znate, ne bih ja to radio ni za šta na Svetu.