Crtica 38. Iznad oblaka je nebo uvek vedro

Crtica 38. Iznad oblaka je nebo uvek vedro. Fredrik Aleksandersen. KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM.

Dok čelična ptica preleće preko kopna i mora, mori me jedna misao.

Kroz prozor se mogu videti dela stvaraoca a i tvorevine ljudskog rada. Reke, planine, šume, nepregledne vodene površine, izrezbarene i prošarane čovekovim tvorevinama: mostovima , putevima, obradivim površinama otrgnutim od šuma, livada i divljine. I naravno gradovima, koji neodoljivo podsećaju na tetovaže, grafite, pečate, žigove koje je čovek udario prirodi radi obeležavanja.

Mi, ljudi, kao da imamo neodoljivu potrebu da pečatiramo i overimo sve i svašta. Te ako nešto nema nas žig kao da ga i ne priznajemo za verodostojno, za pravo, već bez našeg potpisa je falsifikovano ili lažno. Tako smo zemlju obeležili svojim postojanjem.

Mnogo lepo izgleda iz ptičije perspektive ovaj plod uzajamnog delovanje i dopunjavanja čoveka i prirode. Na nebu bez oblaka divno izgleda ta i takva saradnja, gledana sa 6, 7 , 10.000 metara udaljenosti. Čulo vida je u potpunositi zadovoljeno dok mi se po mislima motaju neke nedoumice.

Šta je to što jednu državu čini stabilnom, bogatom, prosperitetnom i srećnom dok drugu čini siromašnom, bednom, na udaru svakom i svima ?!

Kao što je iznad jedne države, nebo prekriveno sivim i crnim oblacima a nad drugom je obasjano suncem, njegovom toplotom i svetlošću tako je u nekim državama tmurno i oblačno dok je u drugim državama lepo i vedro.

Pretpostavljate šta hoću da kažem, jel da? I to kao po nekom nepisanom pravilu gde je nebo sivo ta je država stabilna i bogata dok u državama u kojima je nebo vedrije i “kupa se u suncu”, tamo je život teži, prepun borbe za preživljavanjem i svakodnevnih izazova oličenih u nemaštini i siromaštvu. Ne kaže naš narod badava: ” Što južnije, to tužnije! “

Ne verujem da je ovako baš svuda širom naše planete ali uglavnom je ovo neko nepisano pravilo. Imam teoriju zašto je to tako, a vi prosudite sami da li ona važi i u vašem slučaju, da li i vi slično razmišljate.

Gledam flajer sa maršutom na kojoj letimo. Norveška, Švedska, deo Danske, Poljska, Slovačka, Austrija, Švajcarska i eto nas na Balkanu. Kao da se neko poigrao sa ovim redosledom tokom rute odredivši zadovoljstvo, radost i lepotu rađanja, življenja i umiranja u njima, počevši sa prvom na najvišem stepenu gradaciji što se tiče stabilnost i bogatstva pa sve naniže.

Što su vremenski uslovi gori to je život bolji i obrnuto. Zašto je ovo ovako!?

Pa ako promislimo o uslovima života, šta mora jedan Norvežanin, Danac, Šveđanin da uradi da bi preživeo tokom duge i hladne zime !?

Naravno, mora da se bori sa njom, da stvori uslove da bi tokom nje preživeo. Drugim rečima mora da dela, radi i stvara dok jedan Jugosloven, Grk, Latinos, Tajlanđanin, Filipinos nema dugu zimu, preživljavanje, ledenu klimu. Mi možemo i na plaži tokom zime, ako se baš mora. Tih par evra za malo hrane će se naći ovako ili onako. Na drugoj strani, severni narodi moraju mnogo raditi da bi se zima pregurala u toplom, pre svega. Mnogo raditi i mnogo razmišljati, iznalaziti rešenja, ukrotiti zimu, ugrejati kosti.

Opšte je poznato da mozak funkcioniše kao i mišići, što se više upotrebljava, to je korisniji. I tako kroz vekove, narasta znanje i prenosi se, nadgrađuje i nadgrađuje severne narode svojim plodovima tj. novcem. Novac stvara nezavisnost i stabilnost i eto severnjaka tu gde su i južnjaka tu gde smo.

Eto i moje teorija o bogatstvu Kanađanina, Skandinavca, Britanca a siromaštvu Afrikanca, Azijata, Južno Amerikanca.

Gledano sa ovih visina podjednako su lepe sve države, podjednako izgrađene, sve izgleda da je u najboljem redu. Prosto čovek ne može verovati da je, ovde bolje, onde gore, tamo lepše, ovamo ružnije. Zemlja tamo, zemlja ovde, grad tamo, grad ovde, čovek tamo, čovek ovde. Granice između država !? Pa to se odavde ne vidi, ne postoji . Kakve, bre, države !? To nema nikakav značaj.

Uzdignemo se malo, ljudi ! Ne oplakujmo svoju sudbinu, vinimo se u visine bar na kratko vreme, koliko let traje ! Prepustimo se snovima o lepoti življenja na našoj planeti gde god živeli jer na ovim visinama sve je moguće i sa ovih visina svi smo potpuno isti !