Crtica 5. Bežanje
Izlezavam se, čitucam novine pa trčim. Dani mi tako prolaze. Ovo je moje ”prirodno stanje” na koje sam se tako dobro navikao tokom proslih godina moga zivota. Dani ispunjeni dokolicom, isprekidani psiho-fizickim aktivnostima. Tako dobro naviknut na svoj stari-novi zivotni polozaj.
Sta mi onda nedostaje ? Zasto se hvatam za olovku kao za neku neophodno potrebnu alatku ?
Stvaralastvo, osecaj korisnosti, zelja da sebe upotrebim, da se ostvarim u necemu….. Nazovite to kako kog zelite, ali verovatno je to ono sto mi fali. Ne trenutno, nego trajno.
A na kom polju bi zeleo da se ostvarim ?
Da zaradim pare i materjalno se obezbedim, situiram; da se bavim trenerskim pozivom, ostvarim u struci; da ucim nesto novo za sta imam interesovanja kao npr. marketing menadzment, finansije, bankarstvo; radim kao medicinski tehnicar, bolnicar, struka u kojoj sam nasao vec posao, ili nesto cetvrto, peto…
Pisac, hemicar, filozof, svaler, porodican covek … Imam li plan, ili avetinjski lutam kroz zivot i u tridesetoj, trazeci se ?
Da li je covek mlad sve dok je spreman za nove pocetke ? Ili je ovo pa opet nezrelost, nespremnost da se uhvatim u kostac sa nekim tipom obaveze i prihvatim je i trudim se da je obavljam najbolje sto umem?
Kada ce,u mom zivotu, tacka biti cesce koriscena interpunkcija od znaka pitanja?
A sta uopste i znaci ta tacka. ? Staviti tacku na nesto?
Zar i to nije neki prekid, zavrsetak necega ?
Pa novi red i nova pitanja.
Zar ta ista tacka nije samo nedostatak daljeg interesovanja za dotadasnju temu ? Gora od znaka pitanja .
Neko mi isprica jednom pricu kada je Bertrand Russell, jedan od najumnijih ljudi XX veka, gostovao u nekoj od popularnih americkih emisija u udarnom terminu. Najavljivano gostovanje o sustini i smislu zivota, probudilo je radoznalost mnogih amerikanaca. Nestrpljivo su cekali velikog znalca da im da neku formulu za zivot. Pocela emisija , predstavljanje i sve to kako vec ide i postavlja voditelj pitanje : “ Koji je smisao zivota , g-dine Russell ? Sta je recept za dug i zadovoljan zivot ? “
Pametni ljudi njegovog kalibra ovo resavaju jednom recju nije im potrebna ni recenica da bi svoju viziju zivota iskazali. Odgovori im Bertrand, dok su oci nacije bile uprte u njega. “ Vidite, smisao i sustina zivota je u TRAZENJU. “
Pa mi sada da bistrimo. Trazenju, cega ? Pa valjda tog smisla, da radimo nesto novo ako nas trenutni polozaj ne zadovoljava, profesija ne interesuje, da trazimo sebe i svoje zadovoljstvo kroz interesovanja, projekte, profesionalno i privatno ostvarenje. Valjda je htio da nam kaze da treba da radimo nesto novo , zavrsavamo misli znakom pitanja, da se preispiujemo cesce da li je to sto trenutno radimo i cime se bavimo bas za mene/nas ? Da li je nas pratilac bas za nas, da li su nasi prijatelji bas za nas ?
Sada kada ja kazem mojim roditeljima na primer da cu da dam otkaz u zdravstvu u Norveskoj, na stalnom drzavnom poslu. Na poslu na kom zaradjujem 3000 evra da bi se setkao po hodnicima u drustvu 50-tak zena. Radno vreme od 7 sati , 5 dana u nedelji, sa mogucnoscu da budem na 100 % placenom bolovanju koliko god mi je volja, oni mi kazu da sam lud. Vjerovatno i jesam ali nesto mi se ne da. Nesto mi treba, znak pitanja mi ne da mira. Trazenje me muci, nista tu ne nalazim izazivno. Na novac toliki sam se navikao a njegovo zaradjivanje mi uzima vreme a ja nisam nesto vredan da kada dodjem u 15h kuci sa posla, tada da pokrecem neke projekte. Vikendom mi se isto tako nesto ne da. Ispijaju mi se kafe , piva … vikend mi nije bas produktivan nikada bio. Ne znam, mozda samo trazim izgovor za lenost, bas u tom mom trenutnom poslu.
Imam nesto da krivim sto se osecam neostvaren.