Fredrik Aleksandersen. Zapisi iz prve gasterbajterske godine. KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM. Crtica 15. Prevodilac za norveški jezik.
Da li nam je nekada, jedna okolnost, slučajno nastala situacija promenila tok života !?
Da li nam je slučajan susret sa nekim čovekom ili kontakt sa nekom mašinom, alatkom usmerilo profesionalni ili privatni život, pomoglo da odaberemo hobi, pružilo priliku da steknemo neke nove uvide, iskustva i znanja, pronađemo osobe koje su nam kasnije postale izuzetno bliske !?
Da li je život splet slučajnosti odnosno da li je život slučajni susret na nekom mestu, u neko vreme sa nekom osobom ili stvari !?
Siguran sam da jeste samo smo nekada toga svesni dok nekada ne primetimo taj trenutak dok nam mnogo puta on promakne !
Evo primera jednog takvog slučajnog susreta koji sam ja primetio a smatram da su plod slučajnosti i nadam se da će uticati na neke moje odluke u bliskoj budućnosti.
Nikada nisam ni sanjao da će se desiti ovo što se desilo danas. A šta se desilo ? Pa ovako, pre nekoliko dana konkurisala je za posao, u Domu u kom ja radim, neka žena koja se zove Rada L. Molbu za posao i preporuke pružile su mi moje ŠEFICE na uvid, pitajući me poznajem li je jer se prezime završava kao i moje na ić. Poznajem li je i mogu li im nešto reći o ovoj osobi. Na žalost, nisam je poznavao te malo iznenadjen ne snadjoh se baš najbolje i rekoh da je ne poznajem. A valjda sam trebao reći da je znam i da je vredna, pouzdana i posvećena poslu.
Nije valjda da sam je mogao preporučiti ?
Izgleda da jesam.
Ma, da li je moguće da ja mogu preporučiti nekog potrazioca posla u Norveškoj i pomoći mu da se zaposli !
Da se na moju reč, reč čoveka koji uglavnom ćuti, smeška se, krevelji i zbija nerazumljive šale, nekom može popraviti životni položaj i obezbediti posao u Norveškoj ?
Izgleda da jeste.
Ma, da li sam ja stekao nečije poverenje ili su se moje ŠEFICE poslužile malim lukavstvom želeći da se ja osetim važnim delom ovog kolektiva a samim tim pokušaju da me zainteresuju za posao negovateljice ?
Ja stari hvatač krivina, veliki fušer u poslu ( ko ne veruje može da pita sve redom članove moje porodice) upitan za kvalitete potencijalnog budućeg zaposlenog ?
Izgleda da jesam.
Bice skoro propast firme, verujte mi , šefice !
Da li se žene stvarno lakše prilagođavaju u novoj sredini od nas muškaraca!?
Verovatno.
Pa, da. Zapazio sam da su mnogi muškarci u Norvešku baš došli na dozvole za spajanje porodica jer su žene našle posao prve i probile gasterbajterski led !
A zašto je to tako !?
Pa valjda po svojoj prirodi su žene sklonije promenama jer se obično udajom, sele u kuće supruga i nekako prirodnije prihvataju promene staništa dok smo mi muškarci relativno rigidni i teži u prilagođavanju. Samim tim i manje sposobni od žena.
Danas sam i upoznao ovu devojku Radu L. u kancelariji kod jedne od šefica, Kristine.
Kako je taj susret čudan bio !
Ja i Rada koji se inače sjajno možemo sporazumeti i ispričati na maternjem jeziku, mučimo se i trabunjamo na norveškom jeziku jer je u njenom ( a donekle i u mom ) interesu da ostavimo što bolji utisak na inače skromnom norveškom jeziku, kako njenom tako i mom.
Nekoliko reči izgovori Rada na norveškom pa onda jednu-dve na našem koju ja pokušavam Kristini da prevedem na norveški i nekako to uklopim kako bi Radi pomogao u ostavljanju što boljeg utiska na intervjuu za posao.
Isto tako Kristina izgovori nešto na norveškom a ja Radi prevedem na naški reč-dve koje nije razumela. Tragi-komično ali daleko od toga da je smešno.
Alo, ja sedim izmedju dve osobe koje ne govore baš istim jezikom i pomažem im da se sporazumeju, da prenesu misli jedna drugoj, a te dve osobe su poslodavac i posloprimalac.
Šta sam ja, menadžer, rekruter, prevodilac, sudski tumač ? Buncam li ja, bulaznim li, sanjam li? Ne može ovo biti java !
U tom posredovanju se zaista nisam proslavio. Niti je Rada dobila posao niti sam ja bio zadovoljan svojom ulogom prevodioca iako je Kristina sa smeškom klimala glavom svo vreme. Traljavo sam čak i nekoliko Kristininih pitanja preveo Radi na maternji nam, a kako li sam tek Radine misli preveo na norveški, koliko je to loše zvučalo Kristini, ne mogu ni da pretpostavim.
No kako bilo da bilo. Peka je bio danas medium iako se ne mogu pohvaliti prezentovanim znanjem oba jezika, mogu titulom prevodioca u trajanju od pola sata.
Ma da li je moguce ?
Izgleda da jeste.
