Crtica 18. Dezintegracija. Fredrik Aleksandersen KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM.Zapisi iz prvih gasterbajterskih godina.
Ja, moje kolege i saradnici na dementnom odeljenju Staračkog Doma u Oslu smo poreklom sa 5 kontinenata. Iako radimo sa senilnim ljudima koji boluju od Alchajmera, to naravno nije zarazna bolest, te nismo zaboravili ko smo i odakle smo.
Neki od nas se poreklom previše ponose dok se drugi ipak malo ili malo više stide pa, po svaku cenu, žele da postanu senilni, pa da se asimilijaju, integrišu, postanu neko drugi ili šta li već.
Sve te reči vezane za prilagođavanje u novoj sredini smo lepo nabubali i u glavu nam uklesali naši sadašnji sugrađani norveške nacionalnosti, poreklom Norvežani. Te sada mi svakom novajliji spočitavamo bukvicu o obavezi adaptiranja na novu sredinu uz obavezno brisanje memorije jer , vidi Boga ti, ovde je sve tako drugačije nego tamo, tamo daleko negde odakle dotični dolaze.
Tako su i mene, prvih dana na poslu dohvatile peruanka Sabrina i filipinka Analyn da mi sugerišu pravila asimilovanja time što su između ostalog, zapazile da mi je glas grub i da me se pacijenti plaše kada razgovaram sa njima. Da li da operišem glasne žice na brzinu, pomislih, pa da tek onda započnem sa negom i brigim za stanovnike doma !?
Da ih moj glas miluje, valjda, dok ih ja negujem !
Iako valjda postoje neke karakterne crte koje važe za neke nacije uopšteno isto tako će se naći izuzetci svuda kao npr. tvrdoglava tajlandjanka ili pitoma peruanka.
Prirodno, jel da ? Nema generalizacije. Jedino pravilo je da nema pravila !
U Norveškoj će se takođe teško primetiti ko je nadređen a ko podređen, odnosno ko je šef a ko obična boranija, jer ne postoji neki “dress code”, niti neka hijerahija, vidljiva samo po garderobi.
Nema persiranja, osmehuju se svi, jedni drugima , radna etika veoma niska, a para dovoljno za sve, te niko ne štrči i niko nikome ne smeta.
Jedino se čudna stvar desi kada se stranac dohvati nekog rukovodstva, mogućnosti da odlučuje i da se pita o nečemu. Onda se valjda strogoćom najlakše brani od jezičkih nedostatka na šefovskom položaju te to poprima obrise grubosti i želje za poštovanjem njegovog položaja. Ili je to doneo iz države iz koje dolazi ili to doživljava kao nagradu za sva trpljenja do tada, pa sada, kao veli sam sebi, došlo i mojih 5 minuta. Ne znam.
Verovatno da ima mnogo i Norvežana kompleksaša, željnih nametanja svoje volje ali to nije slučaj na odeljenju na kome ja radim i jadim.
No, to i nije tema danas. Malo sam skrenuo sa teme. Izleteo s puta.
Želeo sam, ustvari, da predstavim mene i moje kolege. Odnosno, ne baš nas lično, jer sam to već negde pre uradio, već tu i toliku širinu prostora s kojih mi dolazimo. Pa onda da još po nešto prozborim u vezi sa tim ako opet ne promašim temu i odem ko zna gde !
Pa da se vratim. Odeljenje broji 30 – tak zaposlenih.
Iz Afrike nas ima desetak. Nigerija, Etiopija, Eritreja, Gana, Uganda i Somalija poslale su svoje azilante baš na ovaj sprat u Domu za stare u Oslu.
Predstavnik Australije je Kiro bolničar iz Melburna.
Izaslanika u velikom broju ima i iz Azije. Od Vijetnama i Tajlanda preko Šri Lanke i Pakistana sve do velike Kine, medicinski radnici svili su svoja gnezda baš ovde gde i ja.
Predstavnik američkog kontinenta je Sabrina Arrayo iz Perua, a i nas Evropljana ne fali, takodje.
Svoje najbolje ljude poslala je bivša Jugoslavija, Čehoslovačka, Sovjetski savez i ostale države iza Gvozdene zavese kao što su Bugarska, Madjarska, Poljska i Rumunija.
Sve sam stručnjak za negu do eksperta za brigu, o starima !
Munja do munje nebeske, soko do sokola !
Pokrismo tako sve kontinente i napravismo Planetu Zemlju u malom, u svega 30 radnika. I sve to tamo negde na nekom dementnom odeljenju, u tamo nekoj Norveškoj, nekom Oslu, koji broji svega 600.000 duša, na nekih 60 % geografske širine, odakle Bog izvodi korner, što bi jedan moj poznanik rekao.
Pa zamisli ti sada, Norveško, kakve perjanice Kugle Zemaljske, kakve izdanke svetskih diktatura i kultura, imaš ti privilegiju da posmatraš i upoznaš, ej !
A , ti, tvrdoglavo odbijaš sve darove koje ti možemo dati, svo znanje koje ti možemo pružiti i kao nerazumno i tvrdoglavo dete, želiš samo po svom, želiš da nas ukalupiš i napraviš od nas loše kopije pripitomljenih Vikinga koji su civilizacijskim stepenom i prosperitom izgubili sve one osobine koje su ih krasile nekada kao što su: ratobornost, improvizacija, surovost itd.
E pa videćemo, da li će to baš tako moći !
Umesto, bre, Norveško, da nas pustiš da se razmašemo da ti prenesemo razne priče širom Sveta hiljadama godina sakupljane ti bi da nama pričaš o sebi.
Umesto da spoznaš naše tradicije i nasleđa te time obogatiš svoje, ti bi da nas u narodne nošnje Skandinavije obučeš.
Umesto, bre, da ti sve kažemo o tome kakve smo diktatore preživeli, skinuli i smakli, bitke i ratove vodili, teritorijalne ambicije i aspiracije imali, države uništili, ti bi da ćutimo, radimo i da se upoznamo sa tvojom tradicijom i nasleđem.
Mnogo ste, bre, miroljubivi za naša shvatanja. Čak je tu pitomost tvoju, Norveško, i šveđanin Alfred Nobel uvideo te je i predložio da se njegova, to jest Nobelova nagrada za mir, dodeljuje baš u tvom glavnom gradu.
Nismo mi na mir navikli, zbunjuje nas.
Zar ne misliš da će nam malo dosadno biti !?
Nema tu mazohizma, sadizam, jada, čemera , preživljavanja, maltretiranja !
Ti bi, državo, da radimo, zaradimo, upoznamo i eventualno volimo novu domovinu ! Ili joj bar u najmanju ruku, budemo zahvalni na pruženoj mogućnosti da radimo i zaradimo !
I još da se ne opiremo već prepustimo odnosno, izvinjavam se, asimilujemo !
Nismo ti mi baš za to !
Čast izuzecima.
Mi bi malo da nam pomogneš, Norveško, da kakvu crkavicu, neku krunu zakačimo pa da idemo nazad u svoje zemlje, da se mučimo ponovo.
A, ne da se mučimo opet, bre !
Izvini.
Već da nam daš pare da živimo kao sav zapadni svet, među svojima , među siromasima. Ne mnogo, par hiljada evra mesečno. Ali svakog meseca da nam šalješ ! Nemoj da nas zezaš !
Da se pravimo važni ! Kakve smo mi države prevarili i šta smo sve uspeli u životu da uradimo. Da idemo u svoja sela i uz pivo pričamo lovačke priče zemljacima kao Binić Dragiša kada se iz Real Madrida vratio sa milion dolara.
Ili da nas barem uzmeš, Norveško, kao pokusne kuniće, za eksperimente. Da na nama proučavaš muke životne, da nas opijaš i posmatraš i naravno kao što savremena nauka radi, platiš pošteno za to što nas proučavaš. Sve ćemo da ti pričamo ! Do detalja. I na norveškom jeziku ako treba, samo nemoj da nam bude dosadno.
Da da, dobro si čula, Norveško ! Da nas proučavate a ne da nas poučavate !
Eventualno ako neki konflikt u Svetu izbije, da ga rešimo u tvoju korist.
Za to smo ti mi, stranci, Norveško !
Za velika dela, a ne da se tu razvlačimo po kojekakvim poslovima i životarimo !
Dosadno, bre, da radimo i uživamo u plodovima svoga rada. To nije za nas. Mnogo je obično i normalno za naš ukus.
Eto toliko o nama, Građanima Sveta !
A, ti , Norveško, ti malo razmisli o ovome što smo ti rekli u poverenju, preispitaj svoje dosadašnje stavove i ubeđenja pa zatim uzmi u razmatranje želje i potrebe manjinskih naroda ako se već hvališ blagostanjem i dostignutim civilizacijskim stepenom !
