Crtica 20. Skandinavski trougao. KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM.Zapisi iz prvih gasterbajterskih godina.
U Oslu, a i širom Norveške, će se naći u nepostednoj blizini, 3 nezaobilazne firme. Prva je teretana,
druga apoteka,
i treća prodavnica žestokih pića, vina i piva preko 3,5 % alkohola.
Pa ti izaberi, sokole, čime ćeš se “raditi” i šta ti duša ište!
Neodvijivi su ovi objekti jedni od drugih, kao braća rođena se slažu i na sva zvona nude svoje usluge, preparate i napitke nama, konzumentima.
A mi, potrosači, više volimo da nas posavetuju eksperti čime da se ” radimo” nego li da sami mućnemo glavnom, promislimo, pa možda za još ponešto saznamo.
Ali i to je deo pripadnosti i teško se tome odupreti.
Gde svi Turci tu i mali Mujo.
Šta da se radi !
Čak su u većini shopping-centara ovi objekti nasuprot jedni drugima i na istom spratu.
Mogu se i kombinovati proizvodi.
Pa malo ovo malo ono, izvolite.
Odeš do teretane, malo se “pumpaš” pa do apoteke da se “doradiš” a onda zadovoljan kući sa “bocom” da sve to proslaviš i poništiš !
Pa opet iz početka !
Zašto je ovo u Norveškoj ovako, zapitah se, i da li je svuda u svetu slično !?
Ne verujem da su baš osmislili ovaj koncept severni narodi Evrope.
Nešto mi se tu ne uklapa u potpunosti.
Vremenom ću verovatno sva tri dućana redovno posećivati i proveravati na vlastitoj koži šta se od ponudjenog najviše isplati ili koja je kombinacija dobitna.
No pre nego što do toga uopšte dođe i usudim se nešto uopšte kažem o učinkovitost ponude i mogućoj kombinatorici da malo preberem po razlozima za ovakvu ponudu i isplatljivost trgovina i usluga ovog tipa u Norveškoj, iz mog , non-ekspertskog ugla.
Ovako, u proseku Oslo ima 60 sunčanih dana u godini.
Čisto, poredjenja radi, moj rodni grad Ulcinj ima preko 280 dok Beograd npr. 250. sunčanih dana tokom godine.
Drugim rečima 10 meseci u godini je vreme, ovde u Oslu sivo i oblačno, kišno, snežno ili mračno.
Svakakvo vreme, samo ne sunčano.
Da ne grešim dušu, često se desi da osvane sunčano jutro, bude tako par sati pa se odjednom oko 9:00h toliko nebo namršti i navuku neki oblaci koji pokvare dan a samim tim opšti utisak o Oslu a verovatno i raspoloženje celokupnog stanovništva.
Uslovi za boravak na terasi kafića, na suncu ili izlet u prirodi po lepom vremenu su svedeni na 60 puta godišnje.
Statistički gledano, svaki 6. dan, što je skoro pa jedan dan u nedelji.
Nije baš sjajno, zar ne !?
Nažalost, jer ovaj grad ima šta da ponudi.
Iako ovaj podatak, naravno, ne spečava jedan deo Norežana da imaju aktivnosti na otvorenom jer su se od rođenja prilagođavali spomenutom, mi , stranici, svakako, ne naviknuti da po ružnom vremenu divanimo i šetamo, ne snalazimo se baš u ponudama ovog nordijskog grada.
Mišljenja sam da bi samo adaptiranje na novu sredinu mnogo lakše bilo da je vreme lepše.
Ali jare i pare, ne idu baš zajedno. Nažalost.
A od sunca se ne živi, niti se ono jede i pije iako jedan deo dobro treniranih avetinja među nama, ljudima, smatra da smo i neka vrsta živih solarnih panela i da možemo da “jedemo i pijemo” sunčevu energiju odnosno svoje ćelije hranimo sunčevim zracima.
A možda i fotosintezu obavljamo!
Ko će znati šta mi, ljudi, sve možemo !
No, na ove gurue i učitelje života se ne bih zadržavao previše.
Hajde da se vratimo na temu a o vremenu i njegovom uticaju na nas, nekom drugom prilikom.
Dobar deo Norvežana takodje, više voli neki trening u zatvorenom nego da se svaki dan izlaže vremenskim prilikama i neprilikama te eto i razloga za pune trenažne centre i teretana već od rane zore !
Oni koji fizičke aktivnosti možda ne praktikuju i ne upražnjavaju u toj i tolikoj meri, tu su uvek apoteke ili Vinmonopolet ( prodavnice žestine, vina i piva ) da ponude svoje usluge i pomogne u podizanju raspoloženja i zadovoljstva.
Tako ferceraju navedeni uslužni i kupoprodajni objekti, besprekorno.
Nema da fali !
Znači tegovi,skije, bajs, patike, antidepresivi, pivo, vino i viski.
A da zaboravio sam da kažem da je poslednja stanica metroa ujedno i ski centar.
U januaru i februaru je veoma hladno pa ako baš nećeš da skijaš svo vreme, nećeš se provesti na snežnoj idili.
Na žičari se malo smrzneš, pa u slalomu zagreješ i sve tako.
To je jedini način za ugodan boravak na planini u ovim mesecima.
Za Uskršnje praznike je divno i sve vri od ljudi na planinama, dani bivaju svetliji što ne podrazumeva da su i absolutno sunčani.
Može bit ali ne mora da znači !
Moj poznanik iz Egipta kaže da kod njega u selu nije pala kiša poslednje 2 godine ali je on ipak došao u Norvešku da živi i radi.
Ruku pod ruku idu, izgleda, uvek muka i korist, zadovoljstvo i žabalebarenje. Malo je umetnika u životu koji spajaju korist i zadovoljstvo te život žive punim plućima.
A to i nije možda toliko komplikovano koliko izgleda na prvi pogled.
Možda samo treba bežati iz Norveške kad god se može i vraćati joj se kad god se mora.
Uostalom, tako i jedan deo pametnih Norvežana rade kad god je moguće, tokom svog života, u svojoj potrazi za uživanjima u lepom vremenu u inostranstvu i materijalnoj nadoknadi u domovini.
Jer teretana, antidepresivi i alkohol učine da se podigne nivo endorfina i doživi neko kratkoročno zadovoljstvo ali čisto sumnjam da posle kraćeg odmora, oporavka i prestanka dejstva ostane išta za trajniji osećaj ispunjenosti.
Sve dok se ne ujedine korist i zadovoljstvo, ljubav i rad, te u njima počnemo istinski uživati, recepta drugog nema za stalan osećaj zadovoljstva postojanjem i bitisanje.
Mnogi osete ovu vrstu hemije sa teretanom, Vinmonopolet-om i apotekom ali ja, na žalost, nisam jedan od dotičnih. I kompletan osećaj ispunjenosti neću doživeti i spoznati sve dok svoje hobije i interesovanja ne pretvorim u full time job.
Šta bi rekli cigani u “Ko to tamo peva” , nesrećnik sam od malena …
A zamalo da zaboravim još jedno kratkotrajno zadovoljstvo kojim se ne bavim, ama ič.
Seks.
S obzirom da nisam fatalan za žene, a jezičke sposobnosti za muvanje su mi ravne nuli, nije se ni čuditi što sam ga zaboravio navesti.
Jedino što mi preostaje je neka pijana lopata ako bi voljna bila da me sačeka po 2-3 minuta da smislim i prevedem misao na norveški jezik, pa da me još minut-dva ispravlja, možda bi je zorom ranom i smuvao, na sažaljenje, pa bi zatim i zaspali jedno pored drugog, snom pravednika.
Tako da se seksom kao vidom zadovoljstva i potrebe ne bavim, ič, iako znam da mi to nije ni malo pametno.
No dobro da se ne udaljavam od teme, već da nastavim kod apoteka, vinmonopola i trening studija.
Osim klime,odnosno, dugih zima i kratkih leta, veliku zasluge za razvoj navedenih firmi ima:
socijalni sistem i uredjenost države,
kratak radni dan,
dobri uslovi rada,
i visoka nadoknada za obavljeni posao.
Veliki izazovi norveškog društva su kako da sačuva svoje građane, tj. nas od prekomernog slobodnog vremena kako oni, odnosno mi, ne bi smo zastranili na ovaj ili onaj način.
Radno vreme od 7,5 sati dnevno i razne mogućnosti kao 100 % plaćeno bolovanje za koje u nekim slučajevima čak ne treba ni ići kod lekara već samo javiti da se ne osećaš baš najbolje, otvaraju prostor za mnoge poroke i razvoj loših životnih navika.
Mi, ljudi smo većinom, prirodni protivnici rada, rekao bih, te ako nam se ne organizuje slobodno vreme ili nemamo neki pritisak od strane sebe, okruženja i uopšte društva da nešto radimo, lako ćemo se baš za porok odlučiti.
Pogotovi mi, mladi.
Tako se dešava da veliki broj omladine ovde ima probleme sa kreditima.
Skupe pozajmice od banaka koje se uzimaju na osnovu visine ličnog dohodka mogu se kretati do 30.000 evra samo na osnovu plate. I naravno da te banka ne pita za šta ti to treba već funkcioniše kao keš krediti. Pa na prosečnu platu od 3000 evra podići se može keš kredit od po 3000 evra u desetak banaka.
Ako nisi odlučio da ga vraćaš ne može lepše biti, ali ako hoćeš da ga odplaćuješ Boga mi ćeš se sekirati.
Za ovakav vid finansiranja od strane banaka potreban je isečak 3 poslednje plate i eto ih parice na Visa ili Mastercard u roku od par dana.
Divota Božja.
Veza među Skandinavskog Trougla i kredita je očigledna.
Koliko je treninga, viskija i antidepresiva potrebno ako si dužan 30.000 evra a opet kažem odlučio si da ih vraćaš.
Sve po malo, naravno, pare si potrošio a ne bi bankama plaćao više osim minimum koji moraš.
Dušu na pamuk ti uzmu.
Ako nećeš pare da im vraćaš nije ovo surov kapitalizam, ne moraš baš da dugovanja isplaćuješ. Nećeš ostati baš bez krova nad glavom ili osnovnih životnih potrebština samo što ne možeš posedovati ništa i zarada mesečna ne sme prelaziti 1500 evra koliko se obično zaračuna trošak iznajmljivanja stana i potrošačke korpe.
Ovo i još mnogo štošta su veliki izazovi moje nove domovine u kojoj dom nemam, niti sam nešto planirao da se kućim, te kredite banaka oberučke prihvatam. A i jednom se živi, brate, a desetak Master kartica sa mojom slikom i imenom, sa po par hiljada evra na svakoj od njih je primamljiva ponuda, priznajem !
Da vidim da li mogu da odolim iskušenju a istovremeno i da jačam karakter ne trošeći ih ![🙂]()
!
Uostalom ako ih i potrošim, a ne želim da ih vraćam, tu su blizu Danska i Švedska, pa ako se prezadužim u Norveškoj, skoknuo bih do ovih susednih država da živim i radim.
Jezik je sličan, državna uređenja na visokom nivou, civilizacijski stepen razuman pa, Jovo nanovo kod komšija.
Samo još taj prokleti norveški jezik dobro da savladam i svoj prelomim!
Mali broj mojih novih sugrađana razmišlja na ovaj način te se banke retko kada prevare.
A i gde će oni iz svoje otadžbine !
Da neće na Balkan da se sele i kuće ?!
A realno, nije to ni neki novac radi koga bi se neko odrekao sigurnosti i blagostanja te grcaju malo u kreditima oni koji nisu vredni a noge prižaju duže nego što je jorgan dug.
Najčešće se pozajmljeni novac potroši na ta ista putovanja u potrazi za suncem po elitnim odmaralištima, skupu garderobu, tretmane ulepšavanja i estetske korekcije, modernu tehniku i savremene uređaje.
U malo većem problemu su oni od nas, kojima se usput prikrade i neki porok te pored dugova zakačimo i neku zavisnost kao dezert. Alkohol, droga ili kocka prednjače u lošim navikama mada ne bi izostavio ni shopoholiju.
Verne mušterije kako Vinmonopolet-a, tako teretana i apoteka postajemo svi pre ili kasnije.
Asimilovani i prihvaćeni.
Skandinavski Trougao nas spaja.
Skandinavski Trougao je taj koji nam pomaže da uspeh ojačamo, a neuspeh ublažimo.
Skandinavski Trougao nam nudi sve što nam je potrebno da pobede proslavimo, a poraze prihvatimo.
