Crtica 27. Susret sa A…..

Fredrik Aleksandersen Crtica 27. Susret sa A. (prvi deo) KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM . (Beleške iz prve gasterbajterske godine)

Mi gastarbajteri se možemo deliti po raznim kriterijumima i svrstavati u različite grupe. Međutim, postoji jedna specifična grupa, posebna fela, po mnogo čemu jedinstvena i neobična. Oni se bave jednim veoma delikatnim poslom, profesijom za koju je potreban dobar želudac, izuzetna spretnost i izvesna doza bezobrazluka, pre svega. Sitne i krupne krađe odevnih predmeta, nakita, naočara, satova – svih predmeta koji se mogu poneti u jednoj ruci, sakriti pod jaknu ili staviti u džep. Ova fela ljudi je naširoko poznata kao šaneri. Te delije se izdvajaju i predstavljaju protivtežu svima nama gastarbajterima koji zarađujemo svoj hleb na mišiće, zapošljeni u preduzeću „kičma trans“ .

Šaneri prestavljaju andergraund kriminalne scene; ono što je pank u muzici, to su oni u kriminalu. Oni su alternativa alternative, svojevrsna ilegala u ilegali; u to društvo mogu ući samo nahrabriji, najpametniji i najveštiji kradljivci. Oni snalažljiviji su prestali da kradu- sada to drugi rade za njih. To je čitava „vojska“ novih pokolenja i njihovih pulena – nastavljača ovog „zanata“. Ti tzv. „ostvareni“, posle naporne karijere odlaze u zasluženu penziju, prepuštajući mlađima svoj posao dok oni uživaju u plodovima svog rada na luksuzno opremljenim jahtama, po barovima, javnim kućama, kazinima ili putovanjima po svetu.

Svi oni koji nisu na ovoj najvišoj lestvici u šanerskoj hijerarhiji, pripadaju klasi terenskih radnika ili „operativaca“. Oni uglavnom rade za nekog, ili, što je ređe, obavljaju svoj mali „biznis“ kao slobodni strelci.

Takvog jednog preduzimljivog momka, vlasnika „firme“ koja ima samo jednog zapošljenog „radnika“, samog sebe,nedavno sam upoznao.

U društvu prijateljice i poznanika, penjao sam se uz uzane, strme stepenice jedne stare, sive zgrade u istočnom centru Osla. Naišli smo na otvorena vrata jednog stana; ne sećam je li to bio četvrti ili treci sprat. Stara zgrada nije imala lift; nenaviknut na penjanje uz stepenice, prilično sam se zadihao.

„Moraću da ostavim cigarete“, prekorevao sam sebe, po ko zna koji put.

U polumračnom hodniku nas je sačekao momak osrednje visine, približno mojih godina. Rukovali smo se izgovorivši svoja imena. Osećao sam se veoma lagodno; iz nekog razloga, ovo upoznavanje na hodniku mi prijalo. Uvek me laka lova privlačila, moram priznati. Još ako sam time naneo štetu nekoj poznatoj firmi ili ostvarenim ljudima, prema kojima osećam verovatno ljubomoru, tim bolje.

Kao i uvek, ja njegovo ime nisam dobro čuo, niti sam ga zapamtio; ipak, sećam se da mi je zazvučalo neobično. Momak je bio veoma pitomog i prijatnog izgleda: Njegov veseli, nasmejani pogled, blag glas i smireni pokreti bili su u velikom kontrastu sa njegovom profesijom i reputacijom koju ima. Verovatno je spoljašnji izgled pomagao uspešnost u njegovoj prevrtljivoj i rizičnoj branši. Momak nas ljubazno zamoli da uđemo u stan pokazajući nam rukom pravac ka vratima, pritom pognuvši pomalo glavu, kao da je želeo da nam još jednom izrazi dobrodošlicu.

Ušli smo u prostrani, polu-opremljeni stan. Izgledao je kao stan u kome se živi samo ponekad, kao stan u koji se samo povremeno svraća. U njemu nije bilo topline, niti detalja koji bi pokazivali da se u njemu odvija nečiji život.

Zato mi se profesija ovog delije iako se nisam bavio njom pre izuzetno svidjala unapred i želeo bi da se obučim i steknem iskustvo a samim tim verovatno očekujem i izvesne rezultate. Po celom stanu je bila garderoba poznatih svetskih brendova od Paul Shark i Henri Lloyd do Phoeniks i Moncler. Etikete sa cenama okacenim u razlicitim radnjama od 100 do nekoliko hiljada evra visile su sa odevnih predmeta. Malo bogatstvo kako mi se učini. Zagledao sam i probao svašta nešto. I bilo je tu mnogo lepih jakni, farmerki i dzempera, iskreno rečeno. Ali meni je već zapala za oko u nekom gradskom butiku jakna G-star i ne da mi se ništa drugo kupiti te ga zapitah da nema možda nju. On me pogleda smeškajući se i reče ” Nemam ali nije problem , samo kaži model,veličinu i gde si je video. “

– ” Vrh ! ” , ote mi se priznanje.

Posle nekoliko razmenjenih reči, po naglasku sam zaključio da je iz B. Zove se A. Za mene čudno ime, čuo sam ga tada po prvi put. Ubrzo smo razmenili telefone; sada kad se setim toga, razlog za ovu razmenu telefona mi izgleda potpuno neverovatan. Njegov telefon sam zapisao da bi ga „zvrcnuo“ za nedelju dana kad se bude vratio sa sunčanog letovanja na Santoriniju. Kao da je to sasvim obična stvar, kao da sam to praktikovao čitavog života, ja sam se sa A. dogovorio da se nađemo po njegovom povratku, popijemo kafu i prošetamo Oslom do butika gde sam video jaknu. Tu bi mu ja pokazao šta mi se sviđa od garderobe,jaknu i ako ima jos nesto, a on bi mi se javio posle nekoliko dana da se nađemo da ja otkupiim te stvari od njega u pola cene. Dakle, ja bi mu pokazao po gradu, šta želim da on ukrade za mene, jednostavnije rečeno.

Ako bi želeo da od njega kupim već šanirane stvari koje on ima na „lageru“, cena bi bila za 70% jeftinija od one u buticima. Mnogi butici se hvale popustima i trube o njima mesec dana unapred; međutim, kao što i sami možete zaključiti, nema nigde popusta kao što A. i njemu slični daju!

Taj popust se penjao i do 80% za stalne mušterije ! Fantastično, zar ne? Nema čoveka kome se ne dopada ovakva „preduzimljivost“ trgovaca, retke su ove win-win situacije gde su zadovoljni i prodavac i mušterija.

Doduše, desi se ponekad da i u ovom poslu, kao i u svakom drugom, iskrsne po neki manji „problemčić“. Roba kupljena kod A. može ponekad imati na sebi i neki savršeniji sistem zaštite… magnetna polja, ili šta već, koja su na kratko vreme bila razmagnetisana ili poremećena dok je on iznosio iz butika odevni predmet, mogu se ponovo uspostaviti i izazvati zvučni signal i uzbunu u prodavnici u koju se ulazi. U to ne samo u toj prodavnici odakle je „izneta roba“, već se to može desiti u bilo kojem objektu koji ima sličan sistem zaštite. Znaci, detaljno proveriti kupljenu stvar kod sanera da nema jos u nekom dzepu zujalicu ili nesto slicno pre nego sto je pocnete setati po gradu. To se stvarno retko dešava ali oprez nije na odmet.

Jedva cekam da se vrati sa odmora da se malo svrćkamo po gradu i shopingujemo. Potrebno mi je malo akcije, da izadjem iz svakodnevne rutine; posao, kuca, teretana, dzamija, sto bi Bosanci rekli.