Crtica 29. Čovek i uniforme
Crtica 29. Čovek i uniforme. Fredrik Aleksandersen . KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM . (Beleške iz prve gasterbajterske godine)
Jednog kišnog popodneva (a kakvo bi se inace, vreme ocekivalo u Oslu, u aprilu) odem ja tako do mog poznanika da razmenimo koju reč jer se dugo nismo videli. Naše poznanstvo je novijeg datuma tj. datira iz migrantskih dana. Naši dolasci su se nekako poklopili, zatim smo nekako istovremeno dobili i posao. Sličan nam je gastarbajterski put ako se nešto uopšte tako može nazvati. Čak smo i komšije u Beogradu bili ali se nismo poznavali pre emigriranja za Oslo. Tako nas dvojica sedimo blebetamo, čekajući naš red da igramo fudbal na Sony-ju pričajući o svemu i svačemu. Reč po reč stigosmo i do naših predhodnih staništa, odrastanja i događaja koji su pratili te pubertetske dane. Njegova priča iz adolescencije me navela da nažvrljam ovo malo redova iako imam i o svojima što šta piskarati. Njegovi su ipak uzbudljiviji, nekako više prožeti haosom koji je obeležio odrastanje na Balkanu i skandinavskim redom koji nas sada žigoše.
Hajde sada ovako u nekoliko rečenica, taksativno, u crticama da navedem njegovo obrazovanje, iskustvo i rezultate pa da ih zatim malo i prokomentarišemo zajedno. Jedan mladalački CV mog komšije bi izgledao ovako :
– čitao dela francuskih nacista od kojih i sam Hitler učio
– pa zatim čitao i nekoliko verzija Hitlerovog kapitalnog dela Main kampf, nekoliko puta kako bi se gradivo uvezalo i razumelo, verovatno.
– u svojoj ranoj mladosti učestvovao u bezbroj sukoba, prvenstveno sa ciganima, mada je svoj bes iskaljivao i na ostalima.
– posebno su interesantni bili pripadnicima punk- pokreta čije ideje bezvlašća, anarhija, haos i nerad leže u punoj suprotnosti sa nacističkom politikom discipline.
– Robovao u “Padinjaku” dva meseca zbog beznačajnog sukoba u kome nije bilo povređenih.
– U zatvor, po njegovim rečima, dospeo kao žrtveno jagnje jedne politike i njene želje da pred izbore, pokaže narodu da u zemlji vlada red, tako što se izgrednici hapse i kažnjavaju.
– cilj nacizma etnički čiste država s tim što se bela rasa smatra višom dok se crna,žuta,crvena kao i mešanje rasa smatraju nečistim.
– Komšija dvadeset sedam godina, sadašnje zanimanje medicinski tehničar u cv-u stoji bivši skinheads uskoro staje na ludi kamen sa devojkom nešto starijom od njega. Izgleda ovog mladića i njegovo ponašanje iznenadilo bi čitaoca ovih redova. Ono stoji u potpunoj suprotnosti sa osobom koju čovek može zamisliti čitajući prethodni crtice. Mio, vedar, nasmejan, duhovit, izuzetno prijatan i pažljiv u ophođenju, čak šta više zafrkant i spadalo. Nikada ne bi rekao da je on neko ko bi mogao iole ozbiljno zabrinut biti za narode, ljudske rase i nejednakosti među njima. Jednostavno, ne mogu ga ni zamisliti kao vatrenog pristalicu nacističkih ideja iako ne sumnjam da je on to nekada bio. Jedino kako bi mi njegova životna priča bila jasna je …..
Komšija iz želje da bude drugačiji, poseban, primećen odlazi na putovanje kroz podele. Iz želje da sazna nešto o ljudima i njihovim kvalitetima, tražeći sebe i svoje afinitete, podelio je ljude pre nego što ih je upoznao.
Greška koju mi, ljudi, često pravimo i kojoj smo baš skloni. Surovo ih podelio na sposobne i vrednije i na one druge manje vredne, i to po boji kože. Zatim, videvši svoju boju kože a svidele su mu se nacisticke karakteristike koje se bojom nasledjuju, opredeljuje se za ideologiju. Zalutao malo, a opet nije hteo da se vrati korak-dva unazad, pa da nanovo potraži odgovore već neko vreme lutao kroz tu gustu i mračnu nemačku šumu, prepunu bezumlje i zabluda.
Ali, Bože moj, čovek koji uporno korača u bilo kom pravcu pre ili kasnije nađe put, kaže stara izreka. Evo ga sada u Oslu, gradu od 600.000 duša i 220 nacija. Ljudi plavi, zuti, crni, crveni se mešaju i mulata koliko voliš. Tako je i moj komšija sa kojim žuljem više na stopalima i tvrđom petom izašao iz vojničkih čizama, obuo medicinske klompe i stavio se na usluzi ljudima kojima je potrebna medicinska nega i pomoć, zaposlivši si se kao medicinski tehničar, koji svesrdno pruža pomoć svima u svojoj novoj multi-kulturalnoj sredini.
Zdravstveni radnik u Zdravstvenoj ustanovi, ostavljajući za sobom one druge, kako Prevaspitne, tako i Kazneno-popravne ustanove.
Samo napred, komšija, na pravom si putu.