Crtica 30. Krivo je more
Crtica 30. Krivo je more. Fredrik Aleksandersen KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM. (Beleške iz prve gasterbajterske godine)
Ja i desetak devojaka i žena sedimo u istoj prostoriji. Jedina osoba muškog pola u toj sobi, samo da vas podsetim, sam samo ja.
Govoriti o sebi i svojoj lepoti, a istovremeno biti objektivan, je malo teže. Ali ako bi rekao da sam osoba prijatne spoljašnjosti, simpatičnih crta lica, mislim da ne bih pogrešio i preterao. Pored toga sam veoma ljubazan i predusretljiv kao što su i koleginice. Znači, uklopljen, društveno prihvatljiv u norme ponašanja ovog severno-evropskog naroda.
Zaboravio sam reći da sam dvadeset pet godina star, uredno obrijan i podšišan, namazan i namirisan , održavam svu ostalu higijenu koja uz to ide.
Pored ovog koleginice na poslu su načule da su mi roditelji lekari a ja koliko-toliko školovan. Informisane su i o mom nasledstvu, porodičnom bogatstvu čak je u ovom i preterala koleginica iz Bosne pričajući o meni ovako ” On je ovde samo avanture radi da upozna jezik, kulturu i ljude inače je veoma situiran. “
E pa sada, neka meni neko posle ovih mojih nekoliko navedenih redova objasni, kako je moguce da moje prisustvo u zajedničkim prostorijama ostavlja pripadnice suprotnog pola ravnodušnim ? a siguran sam da su barem 5 od njih 10”single”. Da li je moguće da im srce ne zaigra dok sedimo i na primer, jedemo zajedno?! Može li biti da ih moje prisustvo nimalo ne uzbuđuje ne čini nemirnim, pometenim i zbunjenim !?
Surova istina glasi da, moguće je. Ma nije ni samo to, slobodno mogu ovako reći, nisu čak ni zainteresovane za ono o čemu ja pokušavam da povedem razgovor, pitam ili konstatujem.
Da li je moguće da ja, JA, koji sam za ženska srca iglica koja ih stalno bocka, ne dajući im da kucaju pravilno, remeteći im frekvencu, doživljavam u svojoj mladosti, ruku na srce, najboljim godinama, ovakve poraze. Ovakav šamar mojoj privlačnosti nikad pre nije udaren.
Pa šta ako ne znam jezik ?! Jesu li te mlade ženice ikada gledale filmove u kojima se potpuni stranci zaljubljuje jedni u druge. Ljubav na prvi pogled, govor tela i ostale čarolije romantičnih filmova. Ili je to samo mašta režisera jer ljudi nemaju smisla za tako nešto ?!
Zaista nikad nisam ni gledao neku romantičnu komediju koja je pisana po istinitom događaj.
Ah , vi , scenaristi i režiseri, svima vam treba zabraniti te vaše zaludne profesije jer ste vi krivi za ove moje muke.
Na kraju se ja i žene nekako izvukosmo nevini iz ove priče i okrivismo umetnost. Mi se izvukosmo nevini, a bolje bi bilo da nešto ponekad i skrivimo, barem povremeno .