Crtica 42. Biznismen

Crtica 42. Biznismen. Fredrik Aleksandersen. KAKO SAM UČIO DA ĆUTIM. Beleške iz prve gasterbajterske godine.

Lenj čovek koji voli da postavlja pitanja zna da bude nepodnošljiv. Tako se ja osećam povremeno slušajući samog sebe koji pita i potražuje odgovore od mene.

Pa što, bre, ne potražiš neku knjižicu u kojoj možeš naći odgovore na pitanja koja te muče pa lepo pročitaš i prihvatiš  ili opet odbaciš, pa se ponašaš suprotno od preporučenog.

Ne, ne, ipak je lepše  da sebe zamaram, jer je odgovor do koga dođemo sami prijatniji.

To je kao neki porođaj u kome uzimamo ulogu ponosne majke i oca, istovremeno. Prethodna iskustva koja  pomažu u formiranju te misli su njen otac, rekao bih. To bi, nekako, značilo da je otac misli sve ono pročitano, tuđa iskustva i sve ono doživljeno, moja lična iskustva.

Znači otac misli sve ono doživljeno, majka misli obrada tih istih dogodovština i dete, nova misao. Lepo zvuči.

Može li biti da čovekovo tuđe znanje smeta i ima potrebu da mudruje malo, tražeći odgovore samo i samo od sebe ?  

Ne želeći da konsultuje nijedan priznati um, odvaži se da svoju decu, svoje misli, lepo upakuje, markira, zabeleži i udari pečat svoje firme,  ponosan na  svoj proizvod !

Ili je to osobina umišljenih !?

Jedna relativno mudra izreka o tuđim iskustvima, koje svako doživljava na svoj način, kaže :

 “Savete ne dajem, niti ih primam ! “

Da li baš na ovo mislim kada potražujem odgovore od samog sebe !?

Još kao mali želeo sam imati neki svoj privatni biznis u kome sam ja neko ko ima zatvoren krug. Sve od proizvodnje sirovine preko proizvodnog procesa i transporta  do maloprodajnog objekta i kontakta sa poslednjim potrošačem, konzumentom moje robe. Čak mi je sasvim svejedno bilo, koje će to vrste roba biti, ako je tražena a sam poduhvat isplatljiv.

Kao malo stariji, uverio sam se da je to izuzetno teško i da zahteva ne samo dobru ideju već i ogromna ulaganja, tako da se većina preduzetnika bavi samo  jednom od  usluga u ovom lancu.

Nikada mi, do ovog trenutka,nije palo na pamet da takav jedan proizvod može biti sama ideja, koje absolutno ne uključuje realizacuju.

E ,dobri moj  biznismenu, nisi ti baš toliko nespretan kao što misliš.

Pa zar nije i misao neka vrsta robe, proizvod uma, oko koje nema prevelikog rizika da bi se krug od proizvodnje preko transporta do prodaje zatvorio !? Kako mi nije palo na pamet da je samo to smišljanje ideje u šta bi se  uložio novac i čime bi se bavio, već gotov proizvod !

I to kakav proizvod !? Vredan ! Proizvod koji nije za jednokratnu konzumaciju, već što je hranljivija ideja i misao – to je trajniji proizvod misli!

Možeš se njom nahraniti bezbroj puta ako joj je kvalitet udahnut !

 Nahraniti kako sebe, tako i druge.

I tako dođoh do opravdanja za  neuspehe u sprovođenju, a dara za osmišljavanje svakojakih malih biznis ideja kojima sam baš sklon.